17.02.2009 Ekspedicija Lazarevi čajevi – Danijela Jovanović je okončana. Usled snažnog vetra i loših vremenskih uslova ekspedicija je morala da prekine uspon na svega 262 metara od vrha. Tim je kasno sinoć stigao u Mendozu, a nisu mogli da se jave iz BC Plaza de Mulas zbog jučerašnje mećave u kampu.
10.02.2009 naš tim se premestio iz Baznog Kampa Plaza de Mulas u visinski logor Canada na 5000 mnv gde su prenoćili. Tim se bio uspešno aklimatizovao prethodnog dana i u kampu je vladalo dobro raspoloženje.
11.02.2009 tim se premestio iz visinskog kampa 1 Kanada do visinskog kampa 2 Nido de Kondores na 5500 mnv. U visinskom kampu Irac Dzefri je odustao zbog jako teških simptoma visinske bolesti. Danijela i Slobodan su se osećali dobro i aklimatizacija im je bila izvrsna. Zbog lošeg aklimatizacionog stanja većine u grupi, odlučeno je da provedu još jedan dan u visinskom kampu 2 Nido de Kondores kako bi se članovi grupe koji se nisu aklimatizovali imali priliku za bolju aklimatizaciju.
13.02.2009 tim je krenuo ka visinskom kampu 3 Kolera koji se nalazi na 6000 mnv. Nakon 3h hoda uspešno su stigli u kamp, postavili šatore i pripremali se za finalni uspon koji je trebalo da usledi u toku noći. Danijela i Slobodan su imali odličnu aklimatizaciju, a na proveri saturacije krvi kiseonikom Slobodan je imao 76%, a danijela 72%. Kanadjaninu Kevinu je ekspedicijski doktor zabranio uspon na vrh zbog saturacije krvi kisonikom od samo 51% na visini od 6000 mnv i život mu je bio ugrožen. Holandjanka Els se bila okliznula u toku tog dana i polomila prst na šaci tako da je planirano da njih dvoje siđu ujutro u BC Plaza de Mulas.
14.02.2009 oko 4h ujutro naš tim je krenuo ka vrhu. U grupi su bili Slobodan i Danijela, par iz Meksika ipar iz Norveške. Nemac Shimdth je odustao zbog pojave simptoma visinske bolesti. Holandski par je odustao već nakon prvog sata hoda ka vrhu, tako da su ostali samo naš tim i Meksikanci i 2 asistenta iz Argentine Slobodana i Danijele. Svi zajedno su stigli do mesta koje se zove Indepedencija koje se nalazi na 6400 mnv. Tu su meksikanci nastavili dalje, a Slobodan i Danijela su sačekali asistenta Agustina Aramaya koji je vratio Norvežane u visinski logor Kolera.
Kada je Agustin pristigao nastavili su dalje, izašli su na traverzu Akonkagve, inače jedan od najtežih delova uspona. Traverza je jako strma i uzana staza sa provalijom koja gleda na 3000 mnv niz BC. Traverzu su prepešačili za jedan sat.
Kada su stigli do Kanalete (kuloar na Akonkagvi koji vodi na vrh) na visini od 6700 mnv, čekalo ih je gorko razočarenje. Udari vetra na Kanaleti su bili brži od 60 kilometara na sat, a temperatura se spuštala i na 40 stepeni ispod nule, što je uspon zaleđenom Kanaletom činilo nemogućim. Posle konsultacije Slobodana sa stručnim timom odlučeno je da se espedicija opozove iz bezbedonosnih razloga, iako je do samog vrha ostalo manje od 300 metara.
Što se tice ekspedicijske grupe i svih ostalih medjunarodnih grupa koji su bili u BC Plaza de Mulas nakon uspona, Danijela je ostvarila izvanredan uspoh. Nije osvojila vrh, ali uzevši u obzir da je naučila pravilno da hoda u svojoj 16 godini života i da se planinarenjem bavi samo 3 godine, 6700 mnv je odličan uspeh i njen lični rekord. Svi joj se dive na požrtvovanosti i volji da penje bez obzira na ograničenja koje ima, tako da joj je danas zakazan i intervju sa lokalnim Mendozinskim novinama.
Napomena: Za veći prikaz, kliknite na sliku
