Petak, 01.08.2008, u 14h po lokalnom vremenu, Slobodan Stokić nas je izvestio da su uspešno izvršili i treću aklimatizaciju čiji je cilj bio noćenje u šatoru na 3200 mnv, te da su već u Terskolu i da su se prihvatili malo “kućnih” poslova.
Na treću aklimatizaciju, naš tim je pošao nešto posle 12.30h po lokalnom vremenu. Na 3040mnv izašli su žičarom Ceget, odakle su nastavili pešice da potraže najbolje mesto za postavljanje kampa. Najidealnije mesto za postavljanje kampa bilo je na otprilike 3180 mnv. Na ostalim mestima je bilo mnogo kamenja, a čistine su bile samo u grebenskim predelima, gde Stokić nije želeo da rizikuje postavljanje kampa zbog najavljenog jakog vetra.
Mesto na kojem su planirali da postave logor, morali su prethodno da pripreme, tj. Da izravnaju kako bi iole mogli da prespavaju noć. Na svu sreću, zbog jakih erozija kamenje se ovde raspada u obliku ploča, tako da su mesto na kojem su kasnije postavili šator bukvalno popločali poput kamenog poda u starim srpskim kućama. Ništa bez nostalgije..
Nakon što su izravnali podlogu Slobodan je postavio šator, uz Danijelinu pomoć, tako da im je kamp izgledao ovako:
Pošto su podigli kamp, a već su se nalazili na visini od 3180 mnv, Slobodan je odlučio da urade još jednu aklimatizaciju na vrh Cheget na visinu od 3400 mnv. Tako je i bilo, s tim, da ih je sve vreme pratio vetar i velika oblačnost mestimično sa kišom.
Na vrhu su bili za nekih 1.5h, na brzinu se fotografisali i krenuli nazad. Ovom prilikom se tim izvinjava donatoru Masel Bus Advertising jer ih prethodna dva dana nije bilo na fotografijama. Zapravo desilo se sledeće. Prilikom pakovanja rančeva, uvek se vodi racuna da se ponesu najneophodnije stvari potrebne za boravak i/ili opstanak na planini. Promotivne zastave su već od polaska iz Beograda bile spakovane u Danijelinom penjačkom rancu tako da su uvek bile sa njima, a promo materijal Musel Bus Adverising je stajao prikačen za Stokićev ranac koji su po dolasku skinuli i odložili. Kako im je vreme jako kišovito i promenljivo, na svaku aklimatizaciju su polazili u velikoj žurbi da uhvate što više lepog vremena, jer je Danijelino zdravlje i uspešna aklimatizacija najprioritetnija. S obzirom da je Masel Bus Advertising bio zaposlavljen prethodna dva dana, jučerasnji dan bio je posvecen samo njima, zbog njihove bezrezervne pomoći i medijske promocije.
Po povratku sa vrha, tim je otišao na počinak. Oblaci su najavljivali nemirnu noc.
Noć je bila veoma mirna sve do 3h posle ponoći kada je krenula jaka kiša koja je trajala sve do 7h izjutra. Oko 4h posle ponoći počela je jaka grmljavina na visini na kojoj je naš tim boravio, te im ni malo nije bilo sve jedno dok grmljavina i naelektrisanje u vazduhu koje je proizvodilo jako zujanje nije proslo oko 6h. Tim se molio samo da grom ne udari blizu satora i da grmljavina i kiša što pre prođe. Danijela se naročito jako uplašila, jer joj je ovo bilo prvo nevreme na ovoj visini. U 7h sve se smirilo, te je dosla na red i prva jutarnja kafica :))
Nakom popijene jutarnje kafe tim je raspremio logor i krenuli su nazad ka Terskolu. Ovo je bio poslednji pogled na mesto za kamp.
Inače, sam Elbrus im se još uvek nije pokazao, ali se nadaju da će ga uskoro videti i osvojiti. Jedva da se mogla videti i opservatorija kraj koje su prosli tokom jučerašnje aklimatizacije.
Najjači utisak sa ove aklimaticacije za Slobodana, bila je ova duhovita nalepnica nekog nemačkog kluba :))
