Nedelja 10.08.2008 godine u 15h po lokalnom vremenu, Danijela Jovanović je juče u između 9 i 10h po lokalnom vremenu postala prava žena sa invaliditetom u svetu koja je popela Elbrus.
Nakon jučerašnjeg povratka iz Terskola u kamp Garabaši, Slobodan je odlučio da ratrakom premeste kamp negde izmedju kampa Priut 11 i stene Pastuhova, na visini od oko 4300-4400 mnv pošto se vetar smirio, a po prognozi sinoć je trebalo da bude najmirnija noć, odnosno poučen prošlogodišnjim iskustvom, vreme na Elbrusu ima ciklična kretanja gde postoji “rupa” od 1-2 dana kada je vreme idealno za uspon. Nakon postavljanja kampa iznad Priuta 11, otišli su u šatore da malo odmore i krenuli su na uspon oko 2h posle ponoći.
Do dna stene Pashtuhova im je trebalo oko sat vremena pošto su bili relativno blizu, ali iznenađujuće je bilo što su imali izuzetno dobar tempo duž stene Pastuhova i čitavu dužinu prešli za manje od pola sata. Verovatno je razlog bila dobra aklimatizacija i oporavak koji su imali tokom pripremnih uspona.
Iznad stene Pashtuhova krenuli su serpentinama ka delu staze koja vodi ispod Istočnog vrha. Nebo je bilo vedro i gotovo bez vetra, Slobodanova preptpostavka se obistinila.
Nakon 2h hodanja uz serpentine iznad vrha stene Pashtuhova i staze podno istočnog vrha našli su se na delu staze koja vodi preko sedla.
Na sedlu su napravili pauzu i tu su nastale prve fotografije.
Pogled na severnu stranu Elbrusa Pogled na južnu stranu Elbrusa
Istočni vrh elbrusa Daca posmatra vrh
Ovde dve fotografije su nastale tokom odmora na delu završne traverze ispod samog zapadnog vrha.
Od poslednje traverze put ka vrhu je uglavnom izgledao ovako,
a na njemu se već nalazila grupa od 50 Rusa
I konačno, Danijela Jovanović je postala prva žena sa invaliditetom u svetu koja je popela najviši vrh Evrope – Elbrus 5642 mn koji se nalazi u Rusiji u masivu Kavkaza. A na vrhu, bez daška vetra, je izgledalo ovako:
Nakon osvajanja vrha, vratili su se u kamp iznad Priuta 11, prenoćili i danas su se spustili u Terskol. Tokom spuštanja od visinskog kampa do kampa Garabaši je bilo jezivo teško jer je zbog visoke temperature počeo da se topi lanjski sneg na glečeru, tako da sada tamo svuda teku potoci i izuzetno je teško hodati po podlozi koja je izuzetno klizava. Praktično, ne postoji staza kojom je moguće ravnomerno kretanje, već se mora svuda tražiti načvrstija podloga koja ne kliza i koja ne preti da pukne i da neko upadne u vodu koja teče ispod.
Do stanice Azau su se spustili gondolom, a do Terskola došli taksijem. Slobodan je izgledao ovako po dolasku u Terskol :)))))))
Dead man walking…. :))))
